Dijabetes u trudnoći

KONTROLA  ŠTITI BEBE  I MAJKE

Povećana glikemija pre trudnoće ugrožava i plod i trudnicu, pa je neo- phodno lečenje pre začeća. Poremećaj tolerancije na glukozu tokom trudnoće je redak, ali ništa manje opasan. Striktna kontrola dijabetesa i dijetetski režim ishrane tokom trudnoće daju dobre rezultate.

RIZIČNA TRUDNOĆA

Trudnice, koje imaju pregestacijski dijabetes, sa lošom glikoregulacijom pre začeća i u toku prvog meseca trudnoće, imaju visok rizik od srčanih i neuroloških malformacija (urođenih anomalija) ploda, a i one same su izložene povećanom riziku od pobačaja. Zbog toga se savetuje praćenje pre trudnoće i postizanje dobre glikoregulacije pre začeća, sa vrednostima glikemije ujutro, natašte do 5 mmol/l, a dva sata posle ručka do 7 mmol/l. Dobra priprema pre trudnoće i nega u toku trudnoće pomenute rizike znatno smanjuje.

Pre začeća potrebno je isključiti tablete za lečenje šećerne bolesti tipa 2 i započeti insulinsku terapiju. Vrednosti tromesečnog proseka glukoze u krvi HbA1c pre začeća moraju da budu između 6,1 i sedam odsto (najbolje je ispod šest odsto), jer ukoliko je HbA1c preko deset procenata četiri puta se povećava rizik od malformacija ploda.

Gestacijski dijabetes je uglavnom prolazno stanje, koje ima tri do pet odsto trudnica,  a najčešće se javlja između 24. i 28. nedelje trudnoće. Dijagnostikuje se kad je prvi put u trudno- ći jutarnja glikemija preko 7 mmol/l ili glikemija bilo kada u toku dana preko 11,1 mmol/l. Češće se dijagnoza postavlja na osnovu testa opterećenja glukozom (OGTT ).

Gestacijski dijabetes nastaje usled hormonskih i metaboličkih promena u organizmu za vreme trudnoće. Rastom posteljice tokom trudnoće hormoni, kao što su progesteron, estrogen, kortizol, prolaktin i humani placentarni laktogen, se luče u sve većim količinama čime sprečavaju delovanje insulina i razvijaju insulinsku  rezistenciju. Da bi se savladala insulinska rezistencija i glukoza prenela iz krvi u ćelije potrebno je čak četiri puta više insulina. Ukoliko se to ne desi raste glukoza u krvi,  koja iz majčine cirkulacije prelazi kroz posteljicu u plod i obrnuto. Međutim, insulin ne može da pređe placentarnu membranu, pa povišena glukoza u plodu izaziva hiperglikemiju (povišenu glukozu u krvi), koja je opet podražaj za pojačano lučenje insulina ploda. Povišena glukoza u krvi ploda uzrok je pojačanog rasta fetalnih ćelija i razvoja makrosomije (dete veće telesne težine), pa samim tim i komplikacija u trudnoći, pri samom porođaju i nakon njega (pad glukoze u krvi kod neonatusa). Neposredno po postavljanju dijagnoze gestacijskog dijabetesa potrebno je započeti lečenje radi zaštite bebe i majke. Zato je neophodno insistirati na striktnoj kontroli dijabetesa.

DISCIPLINA

Trudnice obolele od bilo kog oblika šećerne bolesti (tip 1, tip 2 ili gestacijski) moraju da imaju idealno regulisanu glikemiju, našte srca oko pet mmol/l, a dva sata posle obroka do sedam mmol/l. Zato, glikemija tokom trudnoće mora da bude u sledećim granicama: pre obroka manja od 5,3 mmol/L, jedan sat nakon obroka manja od 7,8 mmol/L, a dva sata nakon obroka manja od 6,7 mmol/L, kao i HbA1c manji od šest procenata.

RIZICI

Od gestacijskog dijabetesa mogu da obole:trudnice starije od 25 godina, gojazne (BMI preko30), a rizicima doprinose i porodična anamneza za dijabetes, dijabetes u prethodnim trudnoćama, beba teža od četiri kilograma, smrt ili anomalija bebe u prethodnoj trudnoći, povišen krvni pritisak pre trudnoće. Istovremeno, žene koje su već imale gestacijski dijabetes, ukoliko planiraju sledeću trudnoću, moraju ponoviti OGTT  pre začeća, na početku i između 24. i 28. nedelje trudnoće.

NEREGULISANA šećerna bolest u toku trudnoće može nepovoljno da utiče na razvoj i ishod trudnoće kao i na zdravstveno stanje novorođenčeta i majke. Šećerna bolest u trudnoći može da se ispolji u dva oblika: pregestacijski i gestacijski dijabetes. Pregestacijski dijabetes je tip 1 ili tip 2 šećerne bolesti, prisutan i pre začeća. Kad se u toku trudnoće prvi put pojavi poremećaj u podnošljivosti/ toleranciji glukoze ili manifestni oblik šećerne bolesti tada govorimo o gestacijskom dijabetesu.

ISHRANA SPREČAVA POSLEDICE

Ako se radi o gestacijskom dijabetesu, većina trudnica dobru glikoregulaciju može da postigne samo sprovođenjem dijetetskog režima ishrane i održavanjem optimalne telesne težine,dok manje od jedne trećine mora da prima insulin u četiri doze do porođaja. Važno je napomenuti da je u trudnoći zabranjeno lečenje dijabetesa tabletama (oralni hipoglikemici).

S druge strane,metabolička kontrola, sa glikemijama nižim od 4,8 mmol/l može da ukaže na prisutne hipoglikemije (snižen šećer u krvi), koje takođe mogu da imaju neželjene posledice – pothranjenost ploda. Bebe rođene sa manjom telesnom težinom od normalne imaju povećan rizik od gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije u odraslom životnom dobu.

Posle porođaja kod većine žena sa gestacijskim dijabetesom, metabolizam ugljenih hidrata i vrednosti glikemije se normalizuju. Svima njima se savetuje da i u periodu posle porođaja povremeno kontrolišu glikemiju, a da šest do 12 nedelja posle porođaja urade test opterećenja glukozom (OGTT sa 75 gr glukoze). Naime, pokazalo se da 30 odsto žena, koje su imale gestacijski dijabetes imaju sklonost ka dijabetesu, kasnije u životu, što se može sprečiti ili odložiti održavanjem optimalne telesne težine, odnosno usvajanjem zdravog načina života i povećanjem fizičke aktivnosti.

dr Slađana Drobnjak, endokrinolog