Jesti zdravo na poslu - nemoguća misija ili je ipak potrebno samo malo volje?

Brojni zaposleni ljudi nemaju vremena i ideja za pravilnu ishranu tokom napornog radnog dana. Posebno se to odnosi na uspešne mlade ljude pred kojima su svakodnevni zahtevni poslovni izazovi i zbog toga često ne uspevaju redovno jesti. Takođe, sveprisutan stres dodatno otežava pravilno hranjenje, varenje i brojne druge telesne aspekte vezane uz ishranu.

Izuzev radnih kolektiva koji imaju organizovanu dnevnu ishranu unutar kompanije, zaposleni su neretko osuđeni na obližnje trgovine, pekare, automate sa slatkišima, bezbrojne kafe i hranu iz dostave. Nažalost, u Srbiji je još uvek nedovoljno razvijena restoranska scena malih, pristupačnih restorančića za brz i kvalitetan ručak tokom radnog vremena. Takođe, nema tradicije porodičnog ručka jer ju je nažalost progutala važnost radnih zadataka, sastanaka i projekata. Po tom pitanju mogli bi mnogo naučiti od Italijana koji bez izuzetka redovno ručaju oko 13 h u malim restoranima koji pripremaju izbalansirana mala topla jela, uglavnom po pristupačnim cenama.

Šta kaže nauka?

Brojna su se naučna istraživanja bavila problematikom ishrane na radnom mestu. Pokazano je da pravilna ishrana povećava produktivnost zaposlenih. Iscrpljivanje na poslu i prekovremeni rad snažno su povezani sa debljanjem. Kod muškaraca na gojenje posebno utiče prekovremeni rad, a ubrzanje tempa rada i povećavanje stresa kod žena.

Loša je vest da bi se kilogrami koje ste zaradili prekovremenim radom i stresom na poslu mogli negativno odraziti na vašu platu. Naime, istraživanje italijanskih naučnika pokazalo je da nakupljanje suvišne telesne mase uz negativan uticaj na zdravlje smanjuje i visinu plate. Povećanje indeksa telesne mase (BMI) od samo 10% može kod muškaraca dovesti do smanjenja primanja za 3,3% a kod žena za 1,8% ukazuje istraživanje sprovedeno u 9 evropskih zemalja. Pokazalo se da je negativan uticaj prevelike telesne mase na primanja jače izražen u zemljama tzv. uljnog pojasa - Španiji, Grčkoj, Italiji i Portugalu. Nasuprot tome, u zemljama tzv. pivskog pojasa (Austriji, Irskoj, Danskoj, Belgiji i Finskoj) je veza između viška kilograma i manjih plata manje uočljiva.

Mali trikovi za pravilnu ishranu na poslu

Poznato je da bi dnevno trebalo konzumirati tri glavna obroka i dva međuobroka. Doručak, kao najvažniji dnevni obrok ne bi se smeo zapostavljati. Ipak, mnogi zaposleni ljudi neretko imaju tek dva dnevna obroka i osećaju negativne posledice takvog načina života. Uz malo više brige i dobru organizaciju moguće je isplanirati adekvatnu ishranu i u nepovoljnim uslovima kakvi još uvek vladaju u našem okruženju.

Evo nekoliko saveta:

U pauzi za ručak

• Ukoliko ste u mogućnosti ponesite pripremljeni ručak, poput rižota s piletinom ili riblje salate od kuće. Na taj način ćete moći biti sigurni da ćete uneti uravnotežen obrok, a i nećete gubiti vreme na odlazak u kupovinu.
• Potražite obližnji mali restorančić s dnevnom ponudom jela i sprijateljite se s osobljem. Zasigurno ćete povremeno moći svratiti na supu ili odrezak s povrćem. Ako se dobro upoznate, ispeći će vam i jaja na oko ili ponuditi sir i pavlaku - jela čija priprema traje tek par minuta, a vredni su izvori nutrijenata.

Sendviči

• Osvežite vaše sendviče integralnim pecivima sa semenkama i raznolikim salatama. Uobičajnom sendviču možete dodati rendanu šargarepu ili klice. Ukoliko ujutro nemate dovoljno vremena za pripremu, kvalitetan sendvič možete pripremiti i veče ranije. Riblja pašteta ili pečena piletina može u frižideru stajati dan ili dva. Ako kupujete već gotove sendviče, birajte one sa integralnim pecivima te smanjite dodatke raznih sosova koji su neretko vrlo masni.

Supe

• Supe su vrlo važan deo jelovnika. Ako na poslu nemate mogućnosti grejati supu, možete je ugrejati ujutru kod kuće i poneti u termosu.

Salate

• Bez obzira pripremate li ih sami ili ih kupujete gotove potrudite se da salata sadrži što više različitih sastojaka i obavezno proverite da li su svi sastojci sveži. Salate koje sadrže pečurke ili testeninu osiguraće vam dugotrajnu energiju.
• Ako su vam draže salate od povrća dodajte im izvor belančevina (sir, jaja) i integralni hleb kako bi si osigurali dovoljno energije i nutrijenata.

Međuobroci iz radnog stola

Držite u stolu nekoliko vrsta zdravih obroka kako bi imali šta za prigristi kada vas "uhvati kriza". Uvek držite u stolu:

• Nekoliko vrsta voća. Bolje je imati manje količine, ali više raznolikog voća kako vam ne bi dosadilo.
• Krekere od integralnog brašna, pirinčane krekere, musli ili voćne pločice.
• Mešavinu koštunjavih plodova poput oraha, badema i lešnika
• Očišćeno povrće poput na primer šargarepe
• Sušeno voće poput suvih smokava, šljiva i kajsija
• Mala pakovanja musli žitarica i fermentisane mlečne proizvode
• Mala pakovanja voćnog soka i vode.