HIV i SIDA simptomi i lečenje

HIV je klasifikovan u lentiviruse – jednu od tri subfamilije retrovirusa. Naziv je dobio od engleskog naziva “Human Immunodeficiency Virus”:

• H – Human (ljudski): uzrokuje bolest nakon ulaska u ljudski organizam
• I – Immuno-deficiency (imunodeficijencija): virus uzrokuje deficijenciju imunog sistema, tj. slabost i nesposobnost odbrambenog sastava organizma koji se bori protiv različitih bolesti
• V – Virus: uzročnik bolesti je virus, mikroorganizam kom je glavna karakteristika da se ne može samostalno razmnožavati, tj. za razmnožavanje iskorišćava materijal i energiju stanice koju napada

Karakteristično za lentiviruse je da su to spori virusi, što znači da se dugo zadržavaju u domaćinu i dovode do spore progresije u smrt. Virus ima sferni oblik i sadrži dvostruki RNK gen. Kada uđe u stanicu domaćina virus koristi enzim reverznu transkriptazu da svoj RNK gen izmeni u DNK, koji sa zatim inkorporira u genu domaćina.

HIV nakon ulaska u ljudski organizam napada specifičnu vrstu belih krvnih stanica, T-limfocite, u njima se množi, uništava ih i postupno dovodi do slabljenja imuniteta. Prema specifičnim molekulama koje se nalaze na površini tih stanica, one se još nazivaju i CD4 stanice.

Postoje dve vrste (serotipa) HIV virusa – HIV1 i HIV2. HIV1 virus je više virulentan. Virusi slični HIV virusu su do sada pronađeni kod mnogih primata, što je dovelo do hipoteze da su isti prirodni rezervoar virusa.

HIV se prenosi na više načina:

• Polnim odnosom – visoki rizik imaju osobe promiskuitetnog ponašanja (heteroseksualne i homoseksualne) koji često menjaju partnere i praktikuju nezaštićeni polni odnos, samim tim te osobe koje se upuštaju u odnos sa rizičnim osobama
• Putem krvi i krvnih derivata – višekratno primanje transfuzije  krvi i drugih krvnih davalaca (danas retko zbog uvođenja obveznog  testiranja krvnih davalaca)
• Putem pribora intravenskih ovisnika– visoki rizik imaju osobe koje dele drogu i pribor za ubrizgavanje sa drugim osobama
• Preko zaražene majke na dete– tokom trudnoće poroda i dojenja (prema novim podacima smatra se da se HIV ne prenosi putem majčinog mleka)

Putevi kojima se HIV NE prenosi :

• uobičajeni kontakti –  rukovanje, grljenje, poljubac u obraz…
• intimni kontakt bez polnog odnosa – ljubljenje, milovanje
• kontakt sa predmetima – u autobusu, vozu, školi…
• upotreba javnih zavoda - sauna, bazena, tuševa
• kašljanje, kihanje, kontakt kože sa suzama ili slinom
• lečenje u bolnicama, medicinskim i stomatološkim ambulantama, ukoliko su provedene standardne higijenske mere
• pružanje prve pomoći, ukoliko se primenjuju standardne higijenske mere
• masaže, bušenje ušiju, piercing, ukoliko se primenjuju standardne higijenske mere
• ogrebotine i ugrizi domaćih životinja (pas, mačka)
• ubodi insekata

Progresija HIV- infekcije se deli u 3 stadijuma:

1. Akutna HIV-infekcija

Razvija se nekoliko nedelja nakon infekcije. Najčešće se manifestuje kao blaga virusna bolest (temperature, malaksalost, povećani limfni čvorovi, glavobolja) i prolazi nezapaženo. Uobičajeno traje 2 do 3 nedelje. Tokom ove faze velika količina virusa kruži krvotokom i osoba je vrlo zarazna. HIV je u velikim količinama prisutan u spoljnim izlučevinama. Virus se aktivno umnožava, napada i ubija stanice imuno sistema što se najbolje može videti po opadanju broja CD4 limfocita.

2. Asimptomatska HIV-infekcija

Veoma često osobe koje su HIV+ nemaju nikakve simptome oštećenja imuno sistema, što je poznato kao ”asimptomatska” infekcija ili infekcija bez simptoma. To nije indikator da je imuno sistem neoštećen. Nivo virusa u krvi može pasti veoma nisko, ali osoba je i dalje inficirana i antitiela se mogu otkriti u krvi.  Nedavna istraživanja pokazala su da HIV u ovoj fazi ne miruje nego je veoma aktivan u limfnim čvorovima. Veliki je broj CD4-stanica  inficiran i umire, te se proizvodi velika količina virusa. Ovi faktori mogu se potvrditi merenjem nivoa CD4-stanica i količine virusa u krvi. Traje 7 do 10 godina.

3. Simptomatska HIV-bolest (AIDS):
4. a) rana –broj CD4 limfocita drastično pada sve dok ne dosegne 200 kada prelazi u drugu fazu. Manifestuje se opštim simptomima kao što su temperatura, gubitak apetita, gubitak telesne težine,dijareja, malaksalost,
5. b) uznapredovala –broj CD4 limfocita je manji od 200, dolazi do razvoja i održavanja navedenih opštih simptoma uz razvoj karakterističnih oportunističnih infekcija, bolesti, tumora, sindroma propadanja i demencije
6. c) kasna –broj CD4 limfocita je manji od 50/ml, javljaju se za ovaj stadijum karakteristične životno ugrožavajuće bolesti, što u nelečenih bolesnika može dovesti do smrtnog ishoda

Važno je zapamtiti da se virus HIV-a može preneti sa zaražene osobe na nezaraženu u bilo kojoj fazi infekcije.

Sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS)

AIDS potiče od engleskog naziva “Acquired Immunodeficiency Syndrome”, koji u prevodu znači sindrom stečene imunodeficijencije.

• A – Acquired(stečeno): stanje koje neko steče nakon infekcije (zaražavanja) HIV-om; nije stanje koje je nasledno, odnosno koje se genetski prenosi
• I – Immune: utiče na imuno sistem, tj. na specijalizirane stanice koje se nalaze u krvi i koje se bore protiv različitih stranih tela i mikroorganizama (bakterija, gljivica, virusa)
• D – Deficiency(deficijencija): nastaje slabost imunološkog sistema i odbrambene snage više nemaju sposobnost učinkovite borbe protiv različitih stranih tela i mikroorganizama
• S – Syndrome: označava skup stanja i znakova bolesti koji su karakteristični za određenu bolest; neko ko ima AIDS može bolovati od širokog spektra različitih bolesti i oportunističkih infekcija

Predstavlja krajnji i najteži stadijum HIV infekcije uzrokovan teškim oštećenjem imunog sistema. AIDS je zapravo naziv za skupinu bolesti koje se pojavljuju kao posledica slabljenja imuniteta čoveka koji je inficiran HIV-om. Brojni mikroorganizmi sa kojima se čovek svakodnevno suočava i uspešno ih savladava, kod bolesnika sa AIDS-om dovode do nastanka širokog spektra upalnih bolesti te bolesnik na kraju umre od infekcije uzrokovane mikroorganizmom (bakterije, virusi, gljivice,..) koja za zdrave ljude ne predstavlja znatnu opasnost. HIV takođe oštećuje stanice nervnog sistema čime uzrokuje teške neurološke bolesti (HIV encefalopatija).

Osoba koja je inficirana HIV-om, ne mora imati i AIDS.

Prevencija HIV-a

Infekcija HIV-om je zarazna bolest, i kao takva se može sprečiti na sledeće načine:

• korišćenje prezervativa tokom polnog odnosa
• praktikovanje polnog odnosa sa jednim stalnim partnerom
• ne praktikovati polne odnose sa rizičnom skupinom
• korišćenje čistog pribora i lečenje od ovisnosti
• obavezno testiranje krvnih davalaca

U toku su istraživanja vakcina protiv HIV- infekcije, što će doprineti boljoj prevenciji, osobito u zemljama sa visokom stopom zaraženih HIV-infekcijom kao što su neke zemlje Afrike i Azije.

Lečenje AIDS-a

Zasada ne postoji vakcina protiv HIV-a niti lekovi koji mogu u potpunosti iskoreniti virus iz organizma, međutim postoje brojni lekovi koji sprečavaju razmnožavanje HIV-a  u različitim fazama prirodnog ciklusa. Nazivaju se antiretrovirusnim lekovima (ARL) i primenjuju se kombinovano kako bi terapija bila što učinkovitija.

Primenom navedenih lekova se u velikom broju ljudi postiže dugotrajna supresija HIV-a, što dovodi do oporavka imunološkog sistema – porasta broja CD4 limfocita u krvi i smanjenje broja virusnih kopija u krvi. Zbog svog dobrog učinka ova kombinovana retrovirusna terapija se naziva HAART (eng. Highly Active Antiretroviral Therapy). Tu spadaju sledeći lekovi:

1. Inhibitori reverzne transkriptaze (IRT):
2. a) nukleozidni (zidovudin, lamivudin, abakavir)
3. b) nenukleozidni (nevirapin, efavirenz)
4. c) nukleotidni (tenofovir)
5. Inhibitori proteaze (IP): lopinavir, atazanavir, darunavir
6. Inhibitori fuzije (IF): novija skupina lekova, prvi u primeni T-20

Lečenje se obično započinje kombinacijom tri ili četiri leka iz različitih skupina i ukoliko dođe do dobrog kliničkog i laboratorijskog odgovora na lečenje, ista kombinacija se nastavlja primenjivati doživotno. Ukoliko bolesnik redovito uzima lekove, lečenje je dugoročno vrlo uspešno.

Primenom HAART-a znatno se povećalo preživljavanje osoba sa HIV-infekcijom, što im omogućava da uz redovno lečenje nastave sa uobičajenim životnim aktivnostima, doprinoseći time do poboljšanja kvaliteta života.

U Srbiji je broj zaraženih HIV virusom porastao za 37 odsto u odnosu na prošlu godinu. U 114 slučajeva HIV infekcija preneta nezaštićenim seksualnim odnosom. Od 130 osoba zaraženih HIV-om u 2015. godini, 56 osoba je iz Beograda, 40 iz Vojvodine, a 33 osobe su iz ostalih okruga centralne Srbije. Većina novoinficiranih su uzrasta od 20 do 49 godina i više je muškaraca nego žena.

U gradskom zavodu za zdravstvenu zaštitu možete obaviti besplatno testiranje na HIV kao i obaviti razgovor sa savetnikom.  Više informacija možete pronaći na sajtu gradskog zavoda za zdravstvenu zaštitu.