ŠTO RANIJE TO BOLJE

U Srbiji godišnje umire 400 žena od karcinoma grlića materice. Kolposkopija, udružena sa drugim metodama ginekološkog pregleda, doprinosi ranom otkrivanju ove opake bolesti

SASTAVNI deo svakog sistematskog ginekološkog pregleda je kolposkopija. Ime je dobila po  aparatu  kojim se taj pregled obavlja, a koji se zove kolposkop. To je, zapravo, mikroskop, tako konstruisan da se njime mogu pratiti promene  na grliću materice  (cervix uteri). Njegov značaj je upravo u tome  što omogućava rano otkrivanje i lečenje promena  na grliću materice. Taj značaj je još važniji ako je kolposkopski udružen sa citološkim pregledom (po Papanikolau), jer u 95% slučajeva sa sigurnošću otkriva karakter promena, koje bi mogle da dove du do pojave karcinoma.

Kolposkop je binokularni (može  se gledati sa oba oka) mikroskop, koji omogućava viđenje  površine grlića materice. Stalno naglašavamo značaj ranog otkrivanja promena na grliću matrice, jer je karcinom grlića materice jedan od najraspros tranjenijih u ženskoj populaciji, pošto od njega godišnje umire do 400 žena u našoj državi. Tako veliki broj obolevanja i smrt nosti je rezultat neredovnih ginekoloških pregleda.

Sistem sočiva kolposkopa omogućava uvećanje 6-60 puta. Ima izvor svetla i  filtere, koji zajedno omogućavaju viđenje  svih promena na površini grlića materice, ali i u svodovima vagine, na zidovima  vagine i na vulvi. Neophodni instrumenti za obavlja nje pregleda su spekulumi, pincete, tupferi, sirćetna kiselina, jodni (lugolov) rastvor, itd.

Sirćetna  kiselina, kojom  se  premazuje  grlić materice,   je neophodna,  jer ona u interakciji sa epitelom  grlića materice dovodi do njegovog bubrenja, čime se i do tada slabo vidljive promene  na  grliću materice  učine vidljivim.  Jodni (lugolov) rastvor, takođe služi za premazivanje površine grlića materice i to  je poznata Šilerova jodna proba.  Premazivanjem površine grlića materice jodnim rastvorom dolazi do interakcije joda sa jednom materijom (glikogen) iz ćelija površinskog sloja grlića materice, koja dovodi do prebojavanja površine grlića materice u tamno  braon  boju. Kad prilikom pregleda dobijemo takvu prebojenost,  taj nalaz je dobar, i označava  se kao „Šiler pozitivan“. Ćelije,  koje nemaju u sebi glikogena ne boje se tamno braon,  već ostaju bledo žućkaste  ili  neobojene.  Takve ćelije površine grlića materice  zahtevaju posebnu pažnju i  dodatna dijagnostička  ispitivanja,  i (eventualno) lečenje.

Posle obavljenog pregleda treba opisati nađeno stanje na grliću materice. Postoji strogo definisana kolposkopska terminologija: normalan kolposkopski nalaz, atipičan kolposkopski nalaz, sumnjiv nalaz, nezadovoljavajući nalaz, itd.

U slučaju nalaza na grliću materice, koji nije normalan, pristupa se drugim dijagnostičkim metodama, da bi se što pre došlo do konačne (tačne) dijagnoze, jer kolposkopija (često) nije dovolj na za postavljanje konačne dijagnoze, pošto ona locira promenu i okvirno je karakteriše.

Pošto je locirana, promenu  koja je atipična treba konačno i detaljnije  ispitati,  i za to se služimo biopsijom. Biopsija je metoda kada se posebno konstruisanim instrumentom uzima uzorak tkiva, naravno pod  kontrolom  kolposkopa (ciljana biopsija) i dalje na histopatološki pregled. Taj pregled će dati konačan sud o prirodi promene  i  načinu njenog daljeg lečenja. Na grliću materice postoje i  mesta koja nisu lako dostupna, kao što je kanal grlića materice (cervikalni kanal), tako da se uzorci sumnji vog materijala sa njega dobijaju endocervikalnom kiretažom. Konizacija je, takođe jedna dijagnostička (terapijska) metoda, kojom se jednim relativno malim zahvatom, otkloni deo obolelog grlića materice, „do u zdravo“, i kojom se otkloni bolesno tkivo, a sačuva funkcija grlića materice. Ponekad promene  na grliću materice mogu biti izazvane bakterijama, kada se radi bakteriološka identifikacija sa antibiogramom. To nam omogućava da „ciljano“ lečimo promenu, lekovima, na koje su izazivači, provereno osetljivi.

Ponekad  su  promene   izazvane  virusima. Najćešći izazivač promena  na grliću materice je Humani papiloma virus (HPV) koga ima na desetine tipova, i  od kojih neki dokazano igraju značajnu ulogu u nastajanju karcinoma grlića materice.  To su tipovi HPV 6,11,16, i 18.

Srećom, poslednjih godina se pojavila vakcina protiv infekcije baš ovim (i nekim drugim) tipovima virusa tako da se to smatra prekretnicom   u  SPREČAVANJU  oboljevanja od  karcinoma grlića materice.  Dom  zdravlja „Dr  Ristić“ je  među prvima otpočeo sa vakcinacijom u našoj zemlji, pa se nadamo da nave deni podatak  o oboljevanju i  smrtnosti  od karcinoma grlića materice više neće biti tako sumoran. Ali, naglašavamo,  i pored pojave vakcine, i vakcinisanja,  značaj preventivnih ginekoloških pregleda ne gubi na značaju. Naprotiv, potrebno  je učiniti sve da što veći broj žena bude obuhvaćen sistematskim pregledima, i da oni budu redovni.

dr Milan Međedović