NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

U Srbiji se danas obeležava nacionalni dan bez duvanskog dima. Ovogodišnji slogan „Odrasli puše i mene guše“ skreće pažnju na opasnost tzv „sekundarnog“ pušenja, odnosno nevoljne izloženosti duvanskom dimu od koje naročito trpi mlađa populacija.

Iako je 2010. Godine u Srbiji usvojen Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (kojim je zabranjeno pušenje na radnim i javnim mestima), brojevi do kojih je u istraživanju došao Institut „Batut“ su i dalje poražavajući:  63 odsto učenika između 13 i 15 godina izloženo je duvanskom dimu u kući a sličan procenat (63%) izložen je dimu na javnim mestima a više od 50% stanovništva starijeg od 15 godina svakodnevno je izloženo duvanskom dimu u zatvorenim prostorijama. Svaki drugi ispitanik u istraživanju izjavio je da mu smeta duvanski dim.

Šta zaključujemo iz ovakve statistike? Osim nepotpunog poštovanja zakonske regulative, veliki problem je u tome što je tolerancija srpskog društva prema upotrebi duvana je i dalje visoka.  U srpskim domaćinstvima je pušenje uglavnom dozvoljeno, a tek u svakom desetom će vas zamoliti da sa cigaretom izađete na terasu, kažu istraživanja. Očigledno je da je ova nezdrava „tradicija“ po kojoj smo naviknuti na prisustvo duvanskog dima kombinovanam sa jednom vrstom „tolerancije“  prema pušačima, u zemlji u kojoj svakom drugom stanovniku smeta duvanski dim.

EFEKTI TRADICIJE „TRPLJENJA“ PRISUSTVA DUVANSKOG DIMA
 „Sekundarno pušenje“  zapravo je neugodan eufemizam koji ublažava ono što izlaganje duvanskom dimu zapravo jeste - trovanje sa vrlo teškim i ozbiljnim posledicama: u svetu 600.000 smrtnih slučajeva godišnje nastaje kao posledica izlaganja duvanskom dimu ljudi koji sami nisu pušači. Drugim rečima, svako, pa i ovakvo pušenje je štetno. Imajući to u vidu, podsetimo se nekih posledica onih koji su izloženi duvanskom dimu kao „seconhand“ pušači.
  
KRATKOROČNE POSLEDICE
Efekti izloženosti duvanskom dimu mogu da se primete skoro momentalno: neprijatan miris kose i odeće (koji se dugo zadržava), kašljanje, osećaj nedostatka vazduha, razvoj simptoma sličnih alergijskoj reakciji, iritacija grla i sluznice nosa, kašalj. Posle izvesnog vremena, smanjuje se kapacitet pluća i sposobnost fizičkih aktivnosti.

DUGOROČNE POSLEDICE
Tokom vremena, svi navedeni simptomi postaju izraženiji i teži: razviija se tolerancija na nekada neprijatnu atmosferu punu duvanskog dima, Veće šanse za razvoj raka pluća ali i drugih tipova kancera. Udisanje duvanskog dima podiže tzv „loš“ holesterol, oštećuje krvne sudove i na kraju dovodi do bolesti srca i krvnih sudova i povećava verovatnoću srčanog udara.
  
„ODRASLI PUŠE I MENE GUŠE“

Deca su najosetljivija pred rizicima koje donosi izloženost duvanskom dimu jer su im tela još uvek u razvoju i dišu brže nego odrasli, pa samim tim u ovakvim situacijama unose više štetnih materija.
Koliko je ovo ozbiljno, vidi se iz posledica:

• infekcije disajnih puteva: bronhitis, upala pluća
• česti i ozbiljni napadi astme
• infekcije uha
• hronični kašalj
• sindrom iznenadne smrti deteta (SIDS)

  
Posle svega, podsetimo se čemu Nacionalni dan bez duvanskog dima služi: ne pukom navođenju statističkih podataka, već podizanju svesti. Nadamo se da će ovaj spisak opasnosti kojima (ne)svesno izlažemo naše najmlađe pomoći u tom procesu.