Međunarodni dan sreće

Osim što je danas dan kada zvanično počinje proleće, 20.mart se u svetu obeležava kao Međunarodni dan sreće. Na rezoluciji koja je na današnji dan pre tri godine usvojena u UN, sreća je označena kao jedan od „temeljnih ciljeva čoveka“.

Šta je sreća?

Verovatno ste od vašeg lekara nebrojeno mnogo puta čuli da bi trebalo da izbegavate stres i nerviranje, smanjite brigu, ali nikad vam niko nije jednostavno rekao: „Budite srećni“. Zašto?

Definisanje srećeje  neuhvatljivo, nejasno i individualno. Ako se poslužimo rečničkom definicijom, sreća je „stanje dobobiti i zadovoljstva“ . Neke od popularnih definicija se svode na „subjektivno stanje zadovoljstva životnom situacijom“.  

Sreća i zdravlje

Sreća je neraskidivo povezana sa zdravljem: dobro zdravlje je preduslov sreće. Ali kako ova veza funkcioniše u suprotnom smeru, tj kako sreća utiče na zdravlje?

Čuva srce

Šta god govorili pesnici, sreća i ljubav ne nastaju u srcu. S druge strane i ljubav i sreća su svakako dobri za srce. Neka istraživanja govore da je sreća preduslov regulisanja krvnog pritiska i srčanog ritma.

Ojačava imunitet

Ako poznajte „mrguda“ koji je često bolestan, znajte da  to nije slučajnost: istraživanja potvrđuju vezu između sreće i jakog imunološkog odgovora organizma.

U eksperimentu iz 2003. godine, 350 volontera prijavilo se da budu izloženi običnoj prehladi. Pre početka izlaganja, učesnici su pozivani šest puta u roku od dve nedelje i ispitivani koliko su često tog dana osetili neke od devet „pozitivnih“ emocija (npr, da li su se osećali snažno, zadovoljno, smireno i sl). Posle pet dana provedenih u karantinu, ispostavilo se da su „srećni“ ispitanici izloženi prehladi bili  - najzdraviji.

Izgleda da sreća ne deluje samo na simptome bolesti, nego se čini da deluje na mnogo dubljem, gotovo ćelijskom nivou.

U istraživanju iz 2006.godine, 81 diplomac dobio je vakcinu protiv hepatitisa B. Posle prve dve doze vakcinisanja, pacijenti su ocenjivali prisustvo istih onih devet „pozitivnih“ osećanja.  Oni koji su imali jako prisustvo ovih osećanja razvijali su dva puta jači imuno-ogovor na vakcinaciju, što je znak snažnog imunološkog sistema.

Borac protiv stresa

Stres nije samo nešto što nas uznemirava na psihološkom nivou, nego predstavlja i okidač hormonalnih promena i utiče na krvni pritisak. Sreća kao da ublažava ove efekte ili nam barem omogućava da se brže oporavimo. Najsrećniji ljudi imaju preko 20% niži nivo kortizola (hormon stresa), kažu istraživanja.

Pomaže u borbi protiv teških bolesti

Sreća se povezuje ne samo sa savladavanjem kratkoročnih problema, nego i kao dobar saveznik na duge staze. Australijska studija iz 2008.godine, urađena na uzorku od 10 000 ljudi, pokazala je da učesnici koji su sebe označili kao srećne i zadovoljne životom imaju 1.5 puta manje šanse da obole od teških ili hroničnih bolesti.  Prema drugim studijama, žene kojima je dijagnostifikovan rak dojke, potvrdile su da su mesecima pre nego što im je postavljena dijagnoza, osećale manjak sreće i optimizma.

Produžava život

Na kraju, ono najznačajnije što nam sreća obezbeđuje je -  produženje života.

 U jednoj od najpoznatijih studija na ovu temu, očekivani životni vek katoličkih opatica povezan je sa količinom pozitivnih osećaja koje su izrazili u autobiografskom eseju prilikom pristupanja crkvi, najčešće u životnom dobu od oko 20 godina. Istraživači su analizirali sve ove radove i tražili pisani dokaz za osećanja poput zadovoljstva, zahvalnosti, ljubavi i sl.  Statistika je na kraju pokazala da su najsrećnije opatice živele 7 do 10 godina od „onih drugih“.

Dok sreća može da utiče na produženje života, ona ipak ne može da čini čuda.

U objedinjujućoj studiji iz 2005. godine (koja je uključivala rezultate sličnih ispitivanja odnosa sreće i zdravlja) izneta je hipoteza da osećaj sreće može da bude blagotvoran kod teških i dugotrajnih bolesti ali može da deluje štetno u kasnim fazama bolesti. Autori smatraju da pozitivne emocije smanjuju smrtnost kod dijabetesa ili AIDS-a, ali zapravo povećava rizik smrtnosti kod onih koji obole od raka dojke (metastaze), u početnom stadijumu melanoma ili finalnom stadijumu bolesti bubrega. Ovaj povećani rizik od smrtnosti je najverovatnije povezan sa činjenicom da srećniji ljudi ne opisuju svoje simptome dovoljno dobro, da ih ublažavaju u razgovoru sa lekarima, i shodno tome, ne dobijaju odgovarajući tretman, ili vode manje pažnje o svom zdravlju jer prosto osećaju optimizam.

Kada ćemo imati odgovor?

Pitanje odnosa sreće i zdravlja još uvek čeka pravi odgovor. Nauka koja se bavi ovim pitanjima je još uvek mlada i potrebno je da prođe još vremena kako bi se utvrdili tačni mehanizmi putem kojih sreća utiče na zdravlje ili kako se (na primer) drugi faktori kao što su društveni odnosi ili fizičke vežbe uklapaju u ovaj odnos.

U međuvremenu, čini nam se da nema ničeg lošeg u uverenju da će nas srećniji i pozitivniji pogled na svet učiniti bar malo zdravijim.